Fotograf, videograf, uvijek srdačan, nasmijan i drag Pavle Kaplanec otkrio nam je više o svom radu, ali i o tome kako je Beograd zamijenio životom u Rijeci. Uživajte u razgovoru i bolje upoznajte mušku polovicu Impala Studio tima!
Pavle, dobro nam došao na Stiluetu! Prvo pitanje, kako si, kako ti provodiš ove čudno hladne proljetne dane?
Bolje vas našao! Hvala na pitanju, dobro sam, kako ste vi? Hehe…
Što se tiče vremenske prognoze, ne znam šta bih rekao, ali u zadnje vreme imam dosta posla na kompjuteru oko obrade fotografija i montaže videa koje sam nedavno pravio, pa mi ne smeta toliko ovo loše vreme. Svakako se nadam da će se poboljšati uskoro.
Svima nam je korona promijenila životne planove i utjecala na poslovnu stranu, kakva je situacija kod tebe? Koja si zadnja snimanja imao i kakva je situacija s vjenčanjima?
Moram da kažem da smo i mi, moja supruga Iva i ja, kao Impala Studio, osetili uticaj korone najviše prošle godine u maju i junu kada su 90% mladenaca otkazali ili prebacili svoja venčanja. Tek od avgusta smo mogli da se vratimo u normalu sa poslovanjem kada su popustili mere za održavanje javnih skupova. Sada je situacija malo bolja. Kako ja ne radim samo venčanja, već pokrivam celu oblast u komercijalnoj fotografiji i videu uvek ima nekog posla. Čak možda i više nego ranije, jer su se ljudi preorijentisali najviše na online prodaju, pa klijentima često treba novog foto i video materijala za socijalne mreže. Poslednje snimanje je bilo juče za jedan luksuzni hotel, gde smo pravili i fotografije i video baš za njihove socijalne mreže.
Je li Pavle Kaplanec danas češće fotograf ili videograf? Kada je u biti počela ljubav prema fotografiji, a a kako si i kada startao s izradom video materijala?
Dobro pitanje!
Nekako je izjednačen odnos fotografisanja i snimanja trenutno, možda baš jer su ljudi shvatili da i video reklama na socijalnim mrežama privlači dosta pažnje kod njihovih pratilaca i budućih klijenata.
Pre svega ja sam fotograf, diplomirao sam, a potom završio i master studije studijske fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Ljubav prema fotorgafiji se javila još u 3. razredu srednje umetničke škole, kada sam i dobio za 18. rođendan svoj prvi fotoaparat na kojem sam naučio osnove. Fotografijom se bavim sad više od 10 godina i uvek će biti moja prva ljubav.
Video se pojavio nešto kasnije u mom životu, negde pred kraj studiranja, kada me je moja prijateljica Jelena Mitrović, talentovana rediteljka i fotografkinja iz Beograda, zainteresovala za film i snimanje. Uz nju i njenog brata Nikolu, koji radi montažu, sam počeo da snimam muzičke i komercijalne spotove za razne kompanije, a ubrzo sam postao i snimatelj u Exit-u, za sve njihove festivale, pa i SeaStar festival u Umagu, gde sam upoznao Ivu Znaor.
I dogodila su ljubav.. ? Kad odradiš neku kampanju, snimanje, projekt… Jesi li zadovoljan odrađenim ili imaš dozu samokritičnosti?
Uvek imam dozu samokritičnosti, al ne mislim da je to loše, jer u suprotnom ne bih napredovao.
Postoje li neki projekti na koje si posebno ponosan?
Svaki projekat, pogotovo veći, u koji je uloženo više truda i rada nosi neke lepe emocije. Meni najdraži projekat je moj master rad. Reč je o fotografskom projektu koji još nije ugledao svetlost dana, a koji ću krunisati izložbom. To će se desiti čim veća javna okupljanja dozvole to. Jedva čekam da vam pokažem na čemu sam dugo radio.
Supruga Iva bila je gošća na našoj Stilueti prije, drago nam je da smo konačno ugostili i tebe. Ponešto o miksu braka i rada znamo i sami kako je ? Kako to funkcionira kod vas u poslu, koje osobine donosiš ti, koje Iva u recimo zajedničke projekte i snimanja?
Hehe zanimljivo je to kako smo oboje fotografi, a koliko nam se razlikuju interesovanja vezana za fotografiju. Iva je potpuno za dokumentarnu, venčanu fotografiju, emociju, trenutak, bez naknadnog obrađivanja i montaže, dok sa druge strane, ja sam komercijalni fotograf, perfekcionista, sve mora da bude savršeno, čisto, dobro namešteno svetlo, i ne može da prođe bez naknadne obrade u programu, jer to je komercijala. 😀 Tako da dosta utičemo jedan na drugog, ja na nju da se neka pravila u fotografiji poštuju, a ona na mene kada moram da stisnem kočnicu i da znam kada je dosta sa mojim perfekcionalizmom u fotografiji. Tako da smo dosta izbalansirani. Hehe
Fotografi i videografi vrlo su kreativni, stalno u pokretu, stalno usvajate nova znanja, lovite korak s tehnologijama. U kojim trenucima ti najviše dolazi inspiracija? Kad si u radu najkreativniji?
Inspiracija i kreativnost mi dolaze na samom setu fotografisanja ili snimanja, naravno sve počinje još ranije čim počne da se priča o nadolazećem projektu, ali najveće uživanje, i malopre pomenuto, dolazi kada počne stvaranje, nameštanje svetla, pravljenje atmosfere… često izgubim pojam o vremenu.
Koje osobine mora imati dobar fotograf, koliko je bitno da je dobar psiholog?
Prvo treba da je svestran, da gleda šire od samog objekta ili modela koji fotografiše i da razmišlja kakvu će pažnju ili emociju da izazove ta fotografija u oku posmatrača i na šta će ona da utiče. To je ako pričamo o psihologiji fotografije koja ima uticaj nakon njenog nastanka, a potekla je od fotografa koji ju je napravio. Ako pričamo o fotografu kao psihologu prema modelu ili klijentu za koga radi na setu, pre svega mora da pokaže smirenost, samopouzdanje i odlučnost, i te osobine da prenese na tu drugu osobu koja je ispred kamere. U tom trenutku vi dobijate potpuno poverenje modela ili klijenta i prihvatiće svaku vašu ideju i predlog.
Ljubav je učinila svoje i eto tebe u Rijeci. Kako ti se sviđa život na Kvarneru?
Eh ta ljubav… Uvek sam govorio da se nikada neću odseliti iz Beograda, a evo me sad tu. Mislim da je Rijeka jedini grad u Hrvatskoj u kom bih mogao da živim, naravno sa čestim posetama Istre. Hihi
I posle 2 godine još se nisam navikao da mi je more uvek tu, konstantno imam onaj osećaj kao da za 5-6 dana treba da se vratim kući sa odmora. Nekad zavidim ljudima koji su odrastali uz more. Hehe J Ljudi su mi divni i njihov mentalitet dosta podseća na ljude iz sredine iz koje sam došao. To mi je bilo vrlo važno kako bih mogao da nastavim život u ovom gradu.
Omiljena mjesta u Rijeci i okolici?
Šetalište na Terminalu, pivo uz pogled na Rijeku sa Trsatske gradine, sushi kod pijace, piknik u parku Heroja, mlinovi na Rječini, šetnje Kostrenom i Opatijom, pogled sa Učke, Brseč, Krk (ceo), ali ako bih morao da izdvojim mesto, to bi bio Vrbnik i Rajska plaža u Malinskoj.
Dolaziš iz jedne zanimljivog, urbanog, grada punog života, iz Beograda. Koja mjesta svima preporučaš da posjete ako planiraju u Beogradu provesti nekoliko dana?
Prvo svakome preporučujem odlazak u Beograd i upoznavanje i druženje sa našim ljudima koji će ih srdačno primiti u svoje društvo bilo gde da se nađu u gradu (šetališta, kafići, klubovi, kafane…). Svakako prvo obići sam centar, Trg republike, Knez Mihailova ulica, Terazijske česme, Kalemegdan, Dorćol, Skadarlija, Hram Svetog Save, parkovi, Savamala (današnji Beograd na vodi), Dunavski, Zemunski i Savski kej, Gardoš, šetalište na 25. maju, Košutnjak, Avala i panorama sa Avalskog tornja… to se sve obiđe za tih nekoliko dana. A noći… ne moram ništa da vam pričam, verovatno ste čuli za te kafane, klubove i dobro poznate splavove o kojima svi pričaju, ali i ako želite mirniji izlazak, skoro svaki kafić u gradu uveče ima neku finu akustičnu svirku i svako veče možete izaći na žanr muzike koji poželite.
Dobrodošli u Beograd!
Uskoro idemo poslovno pa ćemo svakako iskoristiti neke preporuke! Tebi Pavle hvala na uvijek ugodnom razgovoru, do neke nove prilike i nadam se čim prije izložbe, pratimo i dalje rad te uživamo u fotkicama koje nam Iva i ti donosite!
Fotografije: Ivor Mažar
